OLIMPIJSKA
Osećaš li igru živote?
Nudim ti se, neiskvarena,
ali prosta,
jer savršenstvo ne postoji,
kao ni večnost...
Živim te,
živi me
i pusti me
bar još jedan
olimpijski krug,
a za ostale
ću se već nekako
snaći i sama,
jer ne umem drugačije,
već duginim bojama
pravo kroz zid
do pustinje
koja je negde u nama,
jednako kao prazno
ispisana strana
u trci koja vodi
dalje od samoće,
a bliže oazi želja,
gde i žedna
umem da izbrojim
tišinu i sama...
I ne bežim ti ja,
već ti dajem stih prednosti
u kojem me reč istine prestiže...
